Beograd

%

,

km/h

hPa

МОНИТОРИНГ КРПЕЉА


Завод за биоциде и медицинску екологију у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине у оквиру превентивних мера заштите здравља становништва од векторских заразних болести у Београду, реализује програм мониторинга, процене бројности, детерминације врста и присуства бактерије Borrelia burgdorferi, изазивача Лајмске болести.
Стручни тимови Завода за биоциде и медицинску екологију врше мониторинг крпеља у шеснаест београдских општина, на површинама које су предвиђене планом мониторинга и стручне прогнозе појаве и активности крпеља.
Испитивање присуства и дистрибуције различитих врста крпеља, као и присуство бактерије B. burgdorferi започиње зависно од климатских услова, најчешће у рано пролеће, када просечне дневне температуре достигну вредност изнад 5‐7 °C

Начин извођења мониторинга

Узорци крпеља се сакупљају методом флаг – час, белим заставама које се превлаче преко зељасте, жбунасте и дрвенасте вегетације.

Детерминација врста и утврђивање присуства бактерије Borrelia burgdorferi, изазивача лајмске болести

Сакупљени крпељи се живи транспортују, до ентомолошке лабораторије Завода за биоциде и медицинску екологију, где се утврђеје бројност, врши детерминација иксодидних крпеља, као и анализа сакупљених јединки на присуство бактерије B. burgdorferi микроскопирањем нативних препарата у тамном пољу и PCR real time методом.

Досадашњи резултати мониторинга

На територији Београда је установљено присуство три врсте крпеља са узоркованих локација: Ixodes ricinus, Dermacentor reticulatus и Rhipicephalus sanguineus.
Највећа бројност ових пауколиких зглавкара је констатована на Авали, Кошутњаку, Липовачкој шуми, Топчидеру и Јајинцима, а највише заражених јединки бактеријом B. burgdorferi је установљено на Кошутњаку, Топчидеру, Авали, и Бојчинској шуми.

Препоруке за грађане

• Избегавати шетњу, посебно босих ногу кроз високу траву, жбуње, неуређене зелене површине.
• Избегавати лежање на земљи или одлагање гардеробе на неуређеним зеленим површинама.
• Носити гардеробу дугачких рукава и дугих ногавица светлијих боја јер се тако ове пауколике артроподе могу лакше уочити.
• Носити затворену обућу и чарапе.
• Могу се користити репеленти, али они не пружају 100% заштиту.
• При повратку из шетње по природи неопходно је темељно преконтролисати кожу, нарочито оне делове тела на којима је кожа нежнија тј. крпељима лакша за убадање.
• Детаљно преконтролисати кућне љубимце. У преношењу и расејавању крпеља из природе, кућни љубимци моги имати велики допринос па је неопходно спровести и њихову заштиту.
• Потребно је адекватно одржавање дворишних површина у личном власништву.
• Уколико се и поред примењених мера опрезности примети убод крпеља, неопходно је јавити се најближој здравственој установи.

Заштита љубимаца од крпеља

Крпељи своје домаћине траже у високој трави и жбуњу, па уколико љубимци живе у двориштима потребно је у њима редовно одржавати зелене површине. Крпељи такође воле топла и тамна места па је из тог разлога потребно и кућицу, простирке и сл. очистити и проверити да у њима нема сакривених крпеља. Одржавање хигијене знатно смањује могућност да се крпељ закачи на љубимца у дворишту.
Поред ових превентивних мера потребно је заштити вашег љубимца одговарајућим препаратима за заштиту од крпеља. Постоје разни препарати за заштиту љубимаца од бува и крпеља који могу бити у виду огрлица, ампула, прашка и сл. Најбоље је да се консултујете са вашим ветеринаром око избора препарата за вашег љубимца. Препарати су добри, али не пружају 100% заштиту и зато је потребно да након сваке шетње детаљно прегледате свог љубимца и уколико му се неки крпељ закачио можете га и сами скинути, али је опет боље да то уради стручно лице – ветеринар, како не би дошло до неких компликација.
Као мера превенције препоручује се да љубимце шетате на за то предвиђеним површинама и да избегавате неуређене зелене површине, шипражја, шумске комплексе и сл. где је већа вероватноћа да ће се неки крпељ на њих закачити.

Напомена

Грађанима се не препоручује да самостално покушавају уклањање крпеља. Нестручно уклањање може довести до заостајања неког дела тела крпеља у кожи чиме се компликује правилно одстрањивање. Обавезно се јавити лекару због праћења промена на месту убода и евентуално примене антибиотске терапије.
Закаченог крпеља не треба поливати течностима, као што су бензин, уље, алкохол и сл. Овај поступак доводи до повраћања цревног садржаја крпеља на месту убода и убацивања микроорганизама у домаћина. На тај начин се повећава ризик од инфективних обољења које преноси крпељ:
Медицинско особље у здравственим установама је едуковано у поступању и праћењу промена везаних за убод крпеља.
Правовремена примена антибиотске терапије има велики значај за спречавање компликација Лајмске и других болести које преносе крпељи. Ако се ипак догоди да крпеља одстраните ван здравствене установе, врло је битно да вашем изабраном лекару пријавите убод крпеља.