Beograd

%

,

km/h

hPa

MONITORING KRPELJA

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine u okviru preventivnih mera zaštite zdravlja stanovništva od vektorskih zaraznih bolesti u Beogradu, realizujе program monitoringa, procene brojnosti, determinacije vrsta i prisustva bakterije Borrelia burgdorferi, izazivača Lajmske bolesti.
Сtručni timovi Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju vrše monitoring krpelja u šesnaest beogradskih opština, na površinama koje su predviđene planom monitoringa i stručne prognoze pojave i aktivnosti krpelja.
Ispitivanje prisustva i distribucije različitih vrsta krpelja, kao i prisustvo bakterije B. burgdorferi započinje zavisno od klimatskih uslova, najčešće u rano proleće, kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad 5‐7 ° C

Način izvođenja monitoringa

Uzorci krpelja se sakupljaju metodom flag – čas, belim zastavama koje se prevlače preko zeljaste, žbunaste i drvenaste vegetacije.

Determinacija vrsta i utvrđivanje prisustva bakterije Borrelia burgdorferi, izazivača lajmske bolesti

Sakupljeni krpelji se živi transportuju, do entomološke laboratorije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, gde se utvrđeje brojnost, vrši determinacija iksodidnih krpelja, kao i analiza sakupljenih jedinki na prisustvo bakterije B . burgdorferi mikroskopiranjem nativnih preparata u tamnom polju i PCR real time metodom.

Dosadašnji rezultati monitoringa

Na teritoriji Beograda je ustanovljeno prisustvo tri vrste krpelja sa uzorkovanih lokacija: Ixodes ricinus, Dermacentor reticulatus i Rhipicephalus sanguineus.
Najveća brojnost ovih paukolikih zglavkara je konstatovana na Avali, Košutnjaku, Lipovačkoj šumi, Topčideru i Jajincima, a najviše zaraženih jedinki bakterijom B. burgdorferi je ustanovljeno na Košutnjaku, Topčideru, Avali, i Bojčinskoj šumi.

Preporuke za građane

• Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
• Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
• Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja jer se tako ove paukolike artropode mogu lakše uočiti.
• Nositi zatvorenu obuću i čarape.
• Mogu se koristiti repelenti, ali oni ne pružaju 100% zaštitu.
• Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.
• Detaljno prekontrolisati kućne ljubimce. U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu.
• Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu.
• Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti ubod krpelja, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Zaštita ljubimaca od krpelja

Krpelji svoje domaćine traže u visokoj travi i žbunju, pa ukoliko ljubimci žive u dvorištima potrebno je u njima redovno održavati zelene površine. Krpelji takođe vole topla i tamna mesta pa je iz tog razloga potrebno i kućicu, prostirke i sl. očistiti i proveriti da u njima nema sakrivenih krpelja. Održavanje higijene znatno smanjuje mogućnost da se krpelj zakači na ljubimca u dvorištu.
Pored ovih preventivnih mera potrebno je zaštiti vašeg ljubimca odgovarajućim preparatima za zaštitu od krpelja. Postoje razni preparati za zaštitu ljubimaca od buva i krpelja koji mogu biti u vidu ogrlica, ampula, praška i sl. Najbolje je da se konsultujete sa vašim veterinarom oko izbora preparata za vašeg ljubimca. Preparati su dobri, ali ne pružaju 100% zaštitu i zato je potrebno da nakon svake šetnje detaljno pregledate svog ljubimca i ukoliko mu se neki krpelj zakačio možete ga i sami skinuti, ali je opet bolje da to uradi stručno lice – veterinar, kako ne bi došlo do nekih komplikacija.
Kao mera prevencije preporučuje se da ljubimce šetate na za to predviđenim površinama i da izbegavate neuređene zelene površine, šipražja, šumske komplekse i sl. gde je veća verovatnoća da će se neki krpelj na njih zakačiti.

Napomena

Građanima se ne preporučuje da samostalno pokušavaju uklanjanje krpelja. Nestručno uklanjanje može dovesti do zaostajanja nekog dela tela krpelja u koži čime se komplikuje pravilno odstranjivanje. Obavezno se javiti lekaru zbog praćenja promena na mestu uboda i eventualno primene antibiotske terapije.
Zakačenog krpelja ne treba polivati tečnostima, kao što su benzin, ulje, alkohol i sl. Ovaj postupak dovodi do povraćanja crevnog sadržaja krpelja na mestu uboda i ubacivanja mikroorganizama u domaćina. Na taj način se povećava rizik od infektivnih oboljenja koje prenosi krpelj:
Medicinsko osoblje u zdravstvenim ustanovama je edukovano u postupanju i praćenju promena vezanih za ubod krpelja.
Pravovremena primena antibiotske terapije ima veliki značaj za sprečavanje komplikacija Lajmske i drugih bolesti koje prenose krpelji. Ako se ipak dogodi da krpelja odstranite van zdravstvene ustanove, vrlo je bitno da vašem izabranom lekaru prijavite ubod krpelja.